Aquí no hay quien viva (Moje drage komsije)

Na prvom je spratu ljubav u cvatu a pored njih dve babe u ratu. Na drugom spratu imamo samohranog tatu, i porodicu, gde se ne zna ko nosi kravatu. Na trećem spratu, Alisija jede samo salatu i traži muškarca koji pliva u zlatu, a ne kao Lusija večitog zamlatu, dok Belen samo želi redovnu platu... Zgrada ima tri sprata, a na svakom spratu su po dva stana, u kojima žive na prvi pogled sasvim obični, a zapravo veoma živopisni junaci. U prizemlju je mladi domar Emilio, koji je nasledio posao od svog oca i nema nikakvih drugih ambicija u životu, a tu je i video-klub u kome radi dvadesetpetogodišnji Pako, koji sanja da postane filmski režiser.